Letnji lov na divlje svinje

Share on whatsapp
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
AUTOR:
Horn
Horn
Letnji lov na divlje svinje

Iskorak u srpskom lovstvu učinjen je poslednjih godina uz pomoć budžetskog fonda za razvoj lovstva, kroz ulaganje u popravke postojećih lovačkih objekata, izgradnju hladnjača, čeka, nabavku hrane za divljač i terenskih vozila, ali posebno reprocentara za uzgoj divljači. 

U osiromašena i dugo zapostavljana lovišta ispuštena je divljači već se vide rezultati, pogotovu u brojnom stanju divljih svinja. Povećanje populacije i širenje stvorili su uslove da se lovci okrenu ovom lovu, ali ne treba zaboraviti na detalje koji su važni za budućnost gazdovanja divljom svinjom.

Ovog puta tema će biti letnji lov i uticaj na genetski potencijal. Naime, veprovi i nazimad se ne love samo od 1. marta do 15. aprila, te su oni predmet prolećnog lova, a krmače i nova nazimad od 15.januara do 1. jula, te se tako neposredno posle žetve stvaraju uslovi za letnji

lov na strnjištima. To jei prilika da se osmotri izgled krmača i nove nazimadi i odaberu jedinke za odstrel.

 U jednom lovištu smo uočili krmaču koja je vodila osmoro nazimadi, a od toga je polovina imala belu dlaku. Naša sugestija da se krmača i nazimad odstrele je odbijena uz tvrdnju da prasi i preko deset jedinki. Ovaj slučaj je sam za sebe interesantan, jer iz višegodišnjeg prikupljanja podataka proizlazi da su krmače i nazimice tipičnog izgleda prilikom porenja posle odstrela najčešće imale 4 do 6 zametaka, a izrazito debele i stare krmače nisu bile suprasne ili su pak imale samo jedan zametak.

Poseban je parametar boja i dužina dlake, kao i izgled glave i ušiju. Ukrštanje sa domaćom svinjom evidentno je da te jedinke planovima odstrela treba smanjiti i njhov uticaj, tim pre što je držanje domaćih svinja u slobodnoj prirodi sve ređe.

Izgled trofeja veprova, koji su predmet interesovanja komercijalnih lovaca je u direktnoj vezi sa nastojanjem da populacija ove divljači ima što manje gena domaćih svinja. Analizom podataka o trofejima veprova odstreljenih na prostoru bivše Jugoslavije, izgledom kljova, telesnom masomi starošću, može se doći do stava o neophodnim potezima u gazdovanju i razvoju reprocentara. Prolećni odstrel radi smanjenja šteta na usevima i letnji radi eliminacije grla sa atipičnim izgledom prepolovljavaju plan odstrela za jesen, ali bez toga nema pravog gazdovanja divljom svinjom.

PREPORUKA

U kratkom periodu posle žetve, pošto se strnjišta u novije vreme zaoravaju još u toku leta, izvršiti odstrel jedinki na kojima je uočena atipičnost. To je najbolje uraditi najpre odstrelom krmače, ali ne prilaziti mestu nastrela. Kratko po pucnju, razbežala nazimad će se vratiti i stajati oko krmače, što omogućava i njihov odstrel i eliminaciju iz lovišta.

Tekst je preuzet od lovačkin novina PREDATOR koji možete kupiti na svim kioscima širom Srbije.

PODELI OBJAVU:
Share on whatsapp
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest

Svidela Vam se objava?

Spremamo još mnogo novih! Prijavite se na naš newsletter i dobijajte nove objave direktno u inbox čim ih objavimo.

Slanjem email-a slažete se sa našim Uslovima Korišćenja i Politikom Privatnosti

Tabela Sadržaja

Kategorije Objava

SLIČNE OBJAVE