Letnji lov srndaća

Share on whatsapp
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest
AUTOR:
Horn
Horn

Stručna analiza i praksa

Sa prvim hladnijim noćima krajem jula, u većini lovišta u Srbiji počinje, od mnogih lovaca i lovnih radnika dugo očekivan period parenja srneće divljači.

Brojne polemike se vode u lovačkim krugovima oko svrsishodnosti lova u ovom osetljivom periodu za srneću divljač, a stavovi se kreću od onih da je sav planirani odstrel izvršiti što ranije, mnogo pre perioda parenja, iz razloga skraćenja lovne sezone i obezbeđivanje što većeg mira populaciji ove plahe životinje, do onih da je lov u parenju jedini poželjan, iz razloga davanja mlađim srndaćima prilike da do kraja očiste bast i da svi srndaći u potpunosti formiraju parametre lepote trofeja, ali i zbog nesumnjive atraktivnosti lova u ovom periodu ( za šta se kao glavni argument koristi praksa nekih evropskih zemalja poput Švedske).

Šta je mit, a šta istina u svemu ovome, ostaje na slobodnu procenu lovnih radnika u našim lovištima, a do tada, u skoro svima je praksa da se kombinuje prolećni lov ( kako trofejni tako i selektivni ) sa letnjim lovom, gde je učešće odstrela od 70% prema 30% pa do čak 95% prema 5% u korist prolećnog lova uz obaveznu, kraću ili dužu pauzu između ove dve polusezone.

Očekivanja i rezultati prolećnog lova u lovištima centralne srbije

lako je u prošlosti u prolećnom lovu jasno bio odvojen tzv. trofejni lov koji je trajao 15-30 dana od samog početka lovne sezone, u kome su učestvovali strani i domaći lovci turisti,i tzv. seiektivni lov koji se jednostavno nastavljao na njega, a u kome su učestvovali i lovci članovi, u Centralnoj Srbiji su se, potpuno opravdano, ova dva lova spojila u jedan.

Ono što je prvobitno planirano da bude „žetva” visokotrofejnih grla s početka sezone (a što je potpuno izvodljivo i čak poželjno npr. Na severu Srbije), u Centralnoj Srbiji je brzo postalo ne održivo. Uzroci leže u nepreglednim terenima, velikoj obraslosti vegetacijom, velikoj razlici u nadmorskim visinama izmedju pojedinih lovišta, u mikroklimi, a posledice su da pojedina visokotrofejna grla sporije i nepravilnije čiste rogovlje od basta, da se svako grlo teško locira i jos teže prati, te da rezultat svakog lova postaje neizvestan, što u kombinaciji sa velikom „izlaznošću” uzgojno nevrednih grla dovodi do slabog interesovanja lovaca turista za ovim lovom.

Sa druge strane, u selektivnom lovu koji počinje kasnije, pojavljuju se redovno i trofejna grla koja su ili retko viđana ili koja nikad nisu viđena (a pitanje je da li će se pojaviti opet), što uz zabranu lova ovih grla od strane lovaca članova smanjuje interesovanja lovaca za tzv. selekcijom, ali i prihode lovišta. Kada se uzme u obzir to da sve veći broj lokalnih lovaca želi da odstreli trofejni primerak u „svom” lovištu, nije ni čudo što je danas ceo prolećni lov u lovištima Centralne Srbije organizovan tako da se u svakom lovu, bilo od strane lovaca turista ili lovaca članova LU, love sva grla koja su za odstrel, kako trofejna, tako i uzgojno nevredna. Uz obično kasniji start lovne sezone u odnosu na kalendar i kontinuiran lov do ispunjenja odstrelnih kvota, sjajan kompromis, reklo bi se.

Lov u “u parenju“ u lovištima centralne srbije

Najveći broj lovišta u Centralnoj Srbiji, koja se mogu pohvaliti velikom gustinom i brojnošću srneće divljači, do početka perioda parenja već su ispunila predvođene planove odstrela. Tek neka od njih su ostavila određen (jako mali) procenat planiranog odstrela za period parenja, a najmanje je onih koji povezuju prolećni i letnji lov u jednu dugu lovnu sezonu.

Ko greši, a ko je u pravu?

Sa aspekta lovnog gazdovanja (preciznog ispunjenja plana odstrela po starosnoj i trofejnoj strukturi), bolja je duža lovna sezona i rigorozniji (i stručniji) izbor grla za odstrel. Sa aspekta razvoja populacije (obezbeđivanja što boljeg mira i uslova za bolju reprodukciju) bolja je kraća lovna sezona. Na kraju, lako je zaključiti da je „lov u parenju” ipak opravdan, ali ne tako poželjan.

Šta i kako kada počne “jurnjava”?

Imajući u vidu uslove u lovištima Centralne Srbije, kao i činjenicu da je period parenja ponekada jedini period u godini kada je moguće uočiti (korišćenjem vabilica) pojedine neuhvatljive, mahom starije i trofejno kvalitetnije srndaće (slično kao sa evropskih jelenom), nije loša praksa ostaviti odreden procenat od planiranog odstrela za taj period, odnosno probati da se period parenja iskoristi poslednja šansa da se usklade planiran i realizovan odstrel po starosnoj i trofejnoj strukturi. Koliki će taj procenat biti, zavisi koliko se uspešno sprovede prolećni lov.

Naravno, ovo znači da:

prolećni lov i dalje treba da se sprovodi regularno, uz precizno izvršen selektivni odstrel najpre uzgojno nevrednih srednjodobnih grla (2-5 godina), gde se pravi prostor za trofejno najjače srndaće da na miru obeleže i zauzmu teritorije, pa svih uzgojno nevrednih mladih grla (1-2 godine), koja su završila gradnju trofeja, ali i odstrel pojedinih trofejno kvalitetnih grla iz klase starih (5-7+ godina), ukoliko se, i kad god se, ukaže prilika za to;

onog trenutka kada se ispuni plan odstrela u starosnim klasama od 2 do 5 godina, treba da se prelkine sa lovom i napravi pauza do početka perioda parenja, bez obzira na to koliko je u tom trenutku ispunjen plan odstrela u starosnim klasama 1-2 i 5-7+ godina (naravno, ako se kod ovih klasa ispuni plan ranije, ranije se i prekida sa lovom). Ponekada, ovo znači da je ispunjen skoro ceo plan odstrela već u maju/junu;

na početku perioda parenja najpre treba ispuniti plan odstrelau starosnoj klasi 1-2 godine, ali i u starosnij klasi 5-7+ godina, i to sve isključivo odstrelom uzgojno nevrednih grla;

od sredine perioda parenja, a naročito pred kraj perioda parenja (kada je još uvek moguće) ispuniti plan odstrela u starosnoj klasi 5-7+ godina, odstrelom kako visokotrofejnih tako i uzgojno nevrednih grla.

Naruči online

NA STANJU

Lovački prsluk Horn Orange

  • Predviđen za sve vrste lovova
  • Jako velika vidljivost
  • Otporan na šiblje
  • Otporan na kišu
  • Jako malo opterećenje prilikom nošenja tereta

Zaključak

Ovako izvršen plan odstrela omogućava mužjacima u populaciji srneće divljači da u potpunosti formiraju trofej, da na miru zauzmu teritorije i obezbede ravnomernu prostornu distribucij, da u periodu reprodukcije samo najkvalitetniji od njih neometano ostave potomstvo, što sve treba da dovede do progresivnog razvoja populacije ove divljači.

Na osnovu svega navedenog, iako mnogi lovci i lovni radnici lov srneće divljači u periodu parenja tretiraju kao trofejni, on je po svemu više selektivni, odnosno predstavlja tek poslednju šansu da se ispravno izvrši planirani odstrel, koji je, objektivno posmatrano, u 90% slučajeva uvek selekcija, jer tako predvida i biologija vrste, potvrduju brojna iskustva iz uzgoja bilo koje druge vrste domaće ili divlje životinje, a kontroliše zdrav razum.

 

M.Pavlović
Stručna služba LSCS

Tekst je preuzet od lovačkin novina PREDATOR koji možete kupiti na svim kioscima širom Srbije.

PODELI OBJAVU:
Share on whatsapp
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on pinterest

Svidela Vam se objava?

Spremamo još mnogo novih! Prijavite se na naš newsletter i dobijajte nove objave direktno u inbox čim ih objavimo.

Slanjem email-a slažete se sa našim Uslovima Korišćenja i Politikom Privatnosti

Tabela Sadržaja

Kategorije Objava

SLIČNE OBJAVE